| |
Bryan Ferry – Olympia
|
22. novembar 2010.
|
|
|
| |
 |
Ocena: 8/10
|
|
Izdavač:
Virgin
Godina:
2010
Format:
Album, CD
Trajanje:
49 minuta / 10 pesama
|
|
 |
|
| |
Stari šmeker Ferry objavio je album sa pretežno originalnim kompozicijama. Jedine koje nisu njegove su "Song To The Siren" Tim Buckley-a i "No Face No Name No Number" Steve Winwood-a i Jim Capaldi-ja (grupa Traffic).
Za prvu će neki vikati “svetogrđe”, neko “blasfemija” a nekome će se svideti petlja koju je Ferry imao kada je obradio ovu kultnu kompoziciju. Druga je vernija verzija poznate pesme grupe Traffic sa lepim gitarskim radom i opet pomalo funk prizvukom.
Na albumu su inače radili David Gilmour, Phil Manzanera, Andy MacKay, Nile Rodgers, Brian Eno, kao i gitarista grupe Radiohead Jonny Greenwood, dok je Andy Newmark bio zadužen za bubnjeve. Uz poznatu “spacey“ pozadinu i funk-pop obojenost većine pesama dolaze poprilično dobre Ferry-jeve kompozicije.
Uvodna "You Can Dance" udara odmah u čelo i (sa pripadajućim videom) direktan je konkurent za plesni podijum. Sledeća "Alphaville" posle ženskog vokala na ruskom jeziku valja se u funk fazonu i nastavlja plesni trend albuma. Već kod treće pesme "Heartache By Numbers" stvari se menjaju. Modernijii zvuk (zahvaljujući saradnji sa Scissor Sisters) dovodi i do neočekivane promene u refrenu, no Ferry uspeva da održi koheziju pesme. "Me Oh My" počinje klavirom i u ispovednom je tonu. Ženski prateći vokali doprinose eleganciji ali i dramatičnosti pesme. To je poznato Ferry-jevo “umiranje u lepoti” koje prekida disko ritam pesme "Shamless" i posebno izražen bas. Sve je energičnije, i klavijature i gitare, i plesna ritam sekcija.
Ceo album je sofisticiran, prijatan, pun melodija ali ponekad bi bilo lepše da Ferry učini iskorak iz formule koju ponavlja. Sve on to dovodi do još većeg nivoa prefinjenosti - treba čuti klarinet Andy MacKaya. Ipak pratnja na "Song To The Siren" tako mnogo podseća na pesmu "Avalon" da se može desiti da slušalac zapeva tu pesmu.
Posle dve obrade stvari se ponovo zakuvavaju sa "BF Bass (Ode To Olympia)". Još jedan potencijalni hit!
"Reason and Rhyme" je mnogo sporiji, gde se instrumenti prosto prelivaju jedni preko drugih u jednom hipnotičkom zanosu. Klavir drži osnovu kompozicije, a gitare klize okolo kao i prateći vokali.
Za kraj tu je pomalo hladna balada "Tender Is the Night", gde se u pozadini čuju čudni zvuci Brian-a Eno-a, ali ispovedni vokali Bryan-a Ferry-ja čine balans instumentalnom delu. Miran završetak jednog prilično “plesnog albuma”.
Osim osnovne verzije albuma koja ima 10 pesama postoji i CD sa 12 pesama (dodatne pesme su "Whatever Gets You Through The Night" (Elton John i John Lennon) i "One Night"). No to nije sve. Za kolekcionare u ponudi je verzija sa 12 pesama i drugim CD-om sa remixima pesama sa albuma, pa dvostruki CD gde su na drugom CD-u "Making of Olympia" i "You Can Dance" (spotovi).
Na drugoj verziji nalaze se i "Whatever Gets You To The Night" u živahnom ritmu (plesu nikad kraja!) a ni "The Night" ne zaostaje mnogo. Pesma kao da je izašla iz pera Roy Orbison-a. Malo je ubrzana ali postiže pozitivan efekat. Ferry je dobar u okakvoj vrsti pesama.
Album prati knjiga fotografija Adam Whitehead-a na kojima je glavna protagonistkinja čuvena manekenka Kate Moss, čiji se lik nalazi i na omotu CD-a.
Za kraj se treba zapitati, da li je ovo sve od Ferry-ja za sada ili je smatrao da predugi rad na novom Roxy Music albumu neće dati ploda? I šta je sa obećanim novim Roxy Music albumom?
Dok se ne bude sigurno znalo poslušajte i slušajte novo “čedo” Bryan-a Ferry-ja.
slobodan vlaketiĆ
|
|
|
|
